Ljenost, bezidejnost i populizam

Republika Srpska ušla je u izbornu godinu.

Izbori će biti i na nivou BiH, ali taj dio manje poznajem pa ću sada samo pisati o situaciji u entitetu čiji sam poreski obveznik.

Vlast i opozicija će ukrstiti koplja u oktobru. Neki će poslije izbora uvezati i zastave. Ali to je sad manje važno. Važno je da ćemo sljedećih osam mjeseci ponovo biti na otvorenom polju, usred dvoboja bez rezerve i s jedva nekim pravilima, pokušavajući da vidimo ispred svog nosa od političkih dimnih bombi, da izbjegnemo tup udarac iluzija, prljave gaće, čarape, poslove i izjave koje će letjeti na sve strane, da izvučemo živ i zdrav razum nakon što (ne) ubacimo glasačke listiće u kutije.

Opozicija je još prije nekoliko mjeseci počela kampanju.Ako je ikad i prestala. Već pucaju rafalno – ali uglavnom ćorcima i neprecizno. Ponekad mi se učini da to rade zavezanih očiju. Još nijednom nisu pogodili metu, koliko sam mogao da primijetim. A obraćam pažnju. Vlast povremeno odgovori – uglavnom se nepotrebno, kriva i dužna zbog lakomislenosti, upeca na ćorke. I tako se onda oni sedam dana prepucavaju u vrhu dnevnika i na stranicama novina predviđenim za ono najvažnije o čemu treba da budemo obaviješteni i što u najvećoj mjeri utiče na naš život. Uglavnom ni oko čega. I uglavnom jer to tako može – predizborna kampanja još zvanično nije počela i još je sve dozvoljeno, sve je dnevni javni interes.

Ali, na stranu što je taj javni interes lažan, što u tim prepucavanjima nema informacija od bilo kakvog društvenog značaja, osim najvažnije od svih – da nam je politička elita tek ličnim interesima zatrovana i razbijena vojska političkih radnika (nikako vizionara). U kampanji smo, a to je odlika svake političke kampanje u svijetu – nismo mi izmislili zloupotrebu javnog prostora u predizbornoj borbi. Nije problem u tome što nas „farbaju“. Problem je što to rade amaterski, što to narodu više nije zanimljivo. Dovoljno je sluđen i u beznađu.

Zabrinjavajuće mnogo puta sam čuo da ljudi kažu „svi su oni isti“. Onda nešto razmišljam zbog čega li narod tako misli. Pokušao sam da to složim u neke zajedničke osobine koje pokazuju vlast i opozicija u RepubliciSrpskoj.

1. Ljenost. Nema potrebe za mnogo objašnjenja. Generalno smo se svi ulijenili. Ali ne pretendujemo svi da obavljamo neke javne funkcije i da za to dobijamo nerealno visoke plate. Oni koji to žele trebalo bi da zavrnu rukave i riješavaju probleme. Nisam siguran da iko to radi, pa uopšte nije čudno što narod govori da su svi isti. Lijeni su da rade, ali su lijeni i da pišu. Lijeni su i da čitaju. Poslanici u Narodnoj skupštini jedva da pročitaju skupštinske materijale, pa su temelji svake rasprave u Parlamentu floskule o korupciji i kriminalu i lošem kvalitetu života. Opšta mjesta. O ljenosti, posebno tzv. opozicije u Republici Srpskoj, mogle bi se pisati epske pjesme i antropološki traktati, kao o posebnoj ljudskoj vrsti i njenim fenomenima. I zato to ostavljam za posebnu temu.

2. Bezidejnost. U julu 2010. god sam za Večernje novosti izjavio da „jedino što nadjačava bezidejnost vlasti u Srpskoj je bezidejnost opozicije“. Kasnije je ta teza o bezidejnosti postala sinonim za opoziciju. Dobijao sam tada čudne SMS poruke tzv. opozicionara, ali sam se trudio da ovu tezu ponavljam što češće jer mislim da je sasvim tačna. Evo primjera… Opozicija je na lokalnim izborima u Gradišci dobila vlast, većinu i načelnika. Gradiška je na granici s Evropskom unijom dužinom od nekoliko desetina kilometara. Ulaskom Hrvatske u EU otvorile su se mogućnosti da Gradiška postane glavni tranzitni i logistički centar za mnoge kompanije koje su imale cilj da zbog CEFTE i drugih olakšavajućih okolnosti svoju proizvodnju prebace u zemlje koje nisu članice EU. Tzv. opozicija je posljednjih15 mjeseci trebalo vrijedno da radi i uključi sve svoje snage i kapacitete i pokaže šta sve može i zna. Gradiška je mogla postati primjer šta opozicija može i zna i kakve promjene može donijeti u Srpskoj. Pri tom,Gradiška je na 50 km (pola sata vožnje) od Banjaluke i opozicioni lideri i tzv. eksperti mogli su ići da pomažu, rade i stvaraju bolji privredni i društveni ambijent. Kad ono međutim. Opet ćorak. Bezidejnost je opet bila glavna karakteristika tzv. opozicije. Na sve to, i viša sila kao da radi protiv tzv. opozicije – ove godine nema snijega, pa je realno očekivati da propadne predizborna kampanja opozicije. U prošlom ciklusu to je bio vrhunac predizborne mašte. O bezidejnosti vlasti da riješi brojne probleme nekom drugom prilikom – jedan post je premalo.

3. Populizam. E, na ovom polju je tek mrtva trka. Ko će obećati više nemogućih i neostvarivih rješenja koje narod želi čuti. Povećanje plata i penzija, nova radna mjesta, viši standard, čuda nemoguća, kule i gradovi. Vlast to redovno radi na republičkom nivou a opozicija je to kopirala 2012. godine na lokalnim izborima, pa su sada i jedni i drugi u problemu. Ali to ni jedni, ni drugi ne vide, pa se basna priča dalje, a vlast i opozicija nastavljaju da tretiraju svoje biračko tijelo kao ovce koje mogu da dozovu identičnom onomatopejom. Svaki put.Ovih dana sam pisao o nenormalnoj situaciji s velikim brojem neradn(ičk)ih dana. Da li ste čuli ikoga iz opozicije da je to kritikovao? Jeste li čuli ikoga da je rekao da to nije dobro, da se tako ne stiže ništa uraditi, da se tako i ovo malo jada od privrede ubija? Niste, jer opozicija ne želi da se bavi sadržajem, da se suštinski zamjera. Oni bi to sve malo na površini, da kopiraju vlast. Zašto? Zato što će kada, i ako ikada, dođu na vlast biti – isti.

Eto, pa ko misli da su im ove tri osobine zajedničke neka bar šeruje ili lajka tekst, ako to ne smije naglas reći. Ko ne misli, neka me u komentarima demantuje – biće mi drago da konačno čujem jednu osobu koja neće reći da su „svi oni isti“.